Kako odviknuti štene od ujedanja i grebanja nameštaja

Svaki vlasnik šteneta u stanu kad-tad se susretne sa izazovom: male, oštre zubiće koji nezaustavljivo grickaju sve pred sobom - od prstiju i papuča, pa sve do fotelja i kreveta. Ovo ponašanje je potpuno prirodno, ali ukoliko se na vreme ne postave granice, ono može prerasti u ozbiljan problem. U nastavku donosimo proverene savete kako da svog ljubimca odviknete od ružnih navika, bez nepotrebne grubosti, a sa puno strpljenja i doslednosti.

Zašto štene grize, grebe i cepa nameštaj

Pre svega, važno je razumeti šta se zapravo dešava sa vašim psom u periodu kada počne da uništava stvari po kući. Štenad u uzrastu od dva do četiri meseca prolazi kroz intenzivnu fazu rasta zubića. Desni ih svrbe, ponekad i bole, a grickanje i žvakanje im pruža olakšanje. Ovo nije znak agresije niti lošeg karaktera - radi se o biološkoj potrebi koja se javlja kod svih rasa, bez izuzetka.

Kod štenaca koji su prerano odvojeni od majke - recimo, pre navršenih deset do dvanaest nedelja - problem može biti još izraženiji. U leglu, majka i braća uče štene jačini ugriza: kada mališan prejako zagrize, drugi štene cikne i igra se prekida. Na taj način štene prirodno usvaja granicu. Kada tu ulogu preuzme čovek, potrebno je znati nekoliko ključnih principa.

Osnovno pravilo: igračka je njena, sve ostalo je tuđa imovina

Zamislite sledeću situaciju: štene krene ka vašoj omiljenoj papuči, zgrabi je i počne da je cepa. Vaša prva reakcija verovatno je da povisite ton i oduzmete predmet. To je dobar instinkt, ali ga treba nadograditi. Nakon oštrog "ne" ili "fuj", odmah psu ponudite njegovu igračku. Time mu šaljete jasnu poruku: "Ovo ne smeš, ali ovo možeš - i to koliko god želiš."

U pet shopovima postoji neverovatno bogat izbor igračaka namenjenih upravo štencima. Od gumenih loptica i zvečkastih figura, preko pletenih konopaca, pa sve do specijalnih žvakalica u obliku koskica. Savet iskusnih vlasnika glasi: ne koristite dečije plišane igračke kao zamenu. Pliš se lako cepa, pas može progutati sundjer ili delove tkanine, a osim toga - igračke koje nose vaš miris (poput starih papuča ili odeće) samo će ga dodatno zbuniti i navesti da traži slične predmete.

Kako reagovati kada štene ugrize ruku

Ovo je možda i najčešće pitanje među vlasnicima mladih pasa: šta uraditi kada vas štene tokom igre ugrize za prste ili šaku, i to ponekad toliko jako da zaista zaboli? Zubići šteneta su poput malih iglica - oštri, tanki i vrlo efikasni. Iako vam pas ne želi naneti bol, njegova jačina ugriza još nije kontrolisana, a na vama je da ga tome naučite.

Postoji jednostavna tehnika koja oponaša ponašanje iz legla. Kada vas štene prejako ugrize, pustite kratak, visok zvuk - nešto poput "a-uu" ili "cik" - i odmah prekinite igru. Sklonite ruke, okrenite se na trenutak i ignorišite štene. Ovo mu šalje poruku: "Ako ugrizeš prejako, zabava prestaje." Nakon desetak sekundi, ponovo mu ponudite igračku i nastavite interakciju. Ponavljanjem ove sekvence, štene će vremenom naučiti da kontroliše pritisak čeljusti.

Važno je napomenuti šta nikako ne treba raditi. Udarci po njušci ili bilo kom delu tela nisu rešenje. Njuška je najosetljiviji deo psećeg tela i udarac može izazvati bol, strah i nepoverenje. Štaviše, neki psi će takvu reakciju protumačiti kao deo grublje igre i uzvratiti još intenzivnije. Upornost i doslednost su ključne reči - jednom "ne" je uvek "ne", bez obzira na to koliko vas pas molećivo gledao.

Postavljanje granica: dominacija ili partnerstvo

Mnogi stručnjaci za pseće ponašanje slažu se u jednom: odnos čoveka i psa mora biti jasan od prvog dana. To ne znači grubost, već doslednost. U svakom čoporu postoji hijerarhija - i vaš pas, ma koliko bio mali i sladak, treba da zna da ste vi vođa. To se postiže kroz svakodnevne male rituale: vi prvi prolazite kroz vrata, vi određujete kada je vreme za jelo, vi započinjete i završavate igru.

Kada štene pokaže ponašanje koje ne želite - recimo, reži dok mu pokušavate uzeti lopticu ili hranu - to je znak da treba raditi na socijalizaciji i treningu poslušnosti. Ovakve situacije ne treba ignorisati, jer ono što danas izgleda kao bezazlena igra, za nekoliko meseci može postati ozbiljan problem, naročito kod većih i snažnijih rasa.

Šta kada pas već uništi nameštaj - kako dalje

Mnogi vlasnici se nađu u situaciji da dođu kući i zateknu pocepat jastuk, izgrebane fotelje ili uništen tepih. Prva reakcija često je ljutnja, ali kažnjavanje psa naknadno - čak i samo nekoliko minuta posle - potpuno je beskorisno. Psi nemaju vremensku percepciju poput ljudi i neće povezati vašu grdnju sa nečim što su uradili pre pola sata. Jedino kažnjavanje koje ima smisla jeste ono koje se dogodi u trenutku nepoželjnog ponašanja.

Ako ste zatekli štene "na delu", dovoljno je odlučno "ne", kratka izolacija (odlazak u drugu prostoriju na nekoliko minuta) ili preusmeravanje pažnje na igračku. Fizičko kažnjavanje, naročito udaranje, ne samo da je nehumano već može proizvesti kontraefekat - pas postaje plašljiv, anksiozan ili, u najgorem slučaju, reaktivan i agresivan.

Učenje osnovnih komandi kao temelj dobrog ponašanja

Jedan od najboljih načina da sprečite destruktivno ponašanje jeste da psu obezbedite mentalnu i fizičku stimulaciju. Umoran pas je srećan i miran pas. Svakodnevne šetnje, igra i trening osnovnih komandi ne samo da jačaju vašu vezu već i troše višak energije koji bi inače bio usmeren na vaše papuče.

Komanda "sedi"

Uzmite poslasticu koju pas voli - komadić sira, suvog mesa ili specijalni keks za pse. Držite je iznad njegovog nosa, a zatim polako podižite ruku iznad i malo unazad. Pas će prirodno spustiti zadnjicu na tlo. U tom trenutku jasno izgovorite "sedi" i odmah ga nagradite. Ponavljajte nekoliko puta dnevno u kratkim sesijama od pet do deset minuta.

Komanda "dodji"

Ovo je možda i najvažnija komanda za bezbednost vašeg psa. Počnite u mirnom okruženju, bez ometanja. Pozovite psa veselim tonom, a kada dođe - obavezno sledi nagrada i oduševljena pohvala. Nikada ne zovite psa da bi ga kaznili, jer će dolazak povezati sa neprijatnošću i početi da vas izbegava.

Komanda "pored" - hodanje uz nogu

Za pse koji vuku na povodniku, ova komanda je zlata vredna. Koristite kratak povodnik i držite psa uz svoju levu nogu. Kada krene da vuče, kratko ga cimnite i zastanite. Nastavite hod tek kada se smiri. Poslastica u ruci, u visini vašeg struka, držaće njegovu pažnju usmerenu ka vama. Strpljenje je ključno - neki psi nauče za nekoliko dana, drugima treba nekoliko nedelja.

Problem bežanja od kuće - zašto se to dešava

Mnogi vlasnici suočavaju se sa još jednim izazovom: pas non-stop beži iz dvorišta i vraća se tek nakon više sati, a ponekad i dana. Ovo ponašanje najčešće je povezano sa sezonom parenja, naročito kod nekastriranih mužjaka koji mogu osetiti ženku u teranju i na udaljenosti od nekoliko kilometara. U tom periodu, ni najbolja hrana ni najviše ljubavi ne mogu nadvladati prirodni nagon.

Rešenje leži u fizičkoj prevenciji. Proverite ogradu - da li postoje rupe, da li je dovoljno visoka, da li pas može da preskoči ili se provuče. Neki psi nauče da otvore kapiju šapom, pa je preporuka da se kapija obezbedi katancem ili dodatnom bravom. Za ekstremne slučajeve, postoje i takozvane "nevidljive ograde" sa ogrlicom koja emituje blagi signal upozorenja kada pas pređe dozvoljenu granicu, ali o ovakvim rešenjima treba se konsultovati sa stručnjakom.

Takođe, važno je da pas nauči da dolazak na poziv uvek donosi nešto dobro. Ako ste psa ranije kažnjavali kada se vrati kući nakon bekstva, on je to mogao protumačiti ovako: "Vratio sam se i dobio batine - sledeći put neću dolaziti." Umesto toga, kada se pas vrati (bez obzira koliko ste bili zabrinuti i ljuti), dočekajte ga smireno, čak i srdačno, pa tek onda preduzmite mere da se bekstvo ne ponovi.

Pravilna socijalizacija - temelj stabilnog karaktera

Štene koje je dobro socijalizovano odrasta u stabilnog, samouverenog psa koji neće burno reagovati na prolaznike, buku, decu ili druge životinje. Socijalizacija počinje onog trenutka kada pas kroči u vaš dom i traje tokom celog njegovog života, ali je najvažnija u periodu između trećeg i šestog meseca starosti.

Izvodite štene u park, dozvolite mu da upoznaje različite ljude - decu, odrasle, starije osobe - ali uvek pod kontrolom. Neka susreti budu pozitivni. Ako je pas plašljiv, ne forsirajte ga; pustite da sam priđe kada bude spreman. Isto važi i za susrete sa drugim psima: birajte mirne, prijateljski nastrojene pse za prva upoznavanja.

Jedna od čestih grešaka jeste preterano zaštitnički stav vlasnika. Ako se vi uplašite svaki put kada se približi neki drugi pas i naglo povučete povodac, vaš pas će to protumačiti kao signal opasnosti. Ostanite smireni, opušteni i samouvereni - vaš stav se direktno prenosi na ljubimca.

Učenje čistoće - kako naučiti štene da ne vrši nuždu po stanu

Za vlasnike pasa u stanu, učenje šteneta da obavlja nuždu na predviđenom mestu jedan je od prvih i najvažnijih zadataka. Dok štene ne primi sve vakcine i ne bude spremno za izlaske napolje, možete koristiti specijalne pelene za pse, novine ili posudu sa peskom.

Postavite odabrano mesto u ugao prostorije i svaki put kada štene pokaže znake da mu se "ide" - njuška pod, vrti se u krug, postaje nemirno - odnesite ga tamo. Kada obavi nuždu na pravom mestu, obilno ga pohvalite. Ako se desi nezgoda na pogrešnom mestu, nemojte gurati psu njušku u mokraću ili izmet. Jednostavno pokupite, očistite mesto sredstvom koje uklanja miris (sirće je prirodna opcija) i nastavite sa budnim nadzorom. Psi su po prirodi čiste životinje i brzo će shvatiti gde je prihvatljivo obavljati nuždu - samo im treba dati vremena i doslednog vođstva.

Šta raditi kada se pas plaši ili je anksiozan

Neki psi su po prirodi oprezniji i plašljiviji od drugih. Strah od drugih pasa, buke, nepoznatih ljudi ili situacija može dovesti do nepredvidivih reakcija - uključujući i ujed iz straha. Zato je važno prepoznati rane znake nelagode: podvijen rep, zalepljene uši unazad, obliživanje njuške, zevanje van konteksta umora, izbegavanje kontakta.

Ako primetite da je vaš pas anksiozan u određenim situacijama, ne tešite ga preterano - to može biti protumačeno kao potvrda da zaista postoji razlog za strah. Umesto toga, ponašajte se smireno i samouvereno, pokažite mu da nema opasnosti i polako ga izlažite stimulansima koji ga plaše, ali u kontrolisanim uslovima i sa pozitivnim asocijacijama (poslastice, igra).

Genetika i vaspitanje - šta se nasleđuje, a šta uči

Važno je razumeti da određene osobine pasa imaju genetsku osnovu. Radne rase, poput terijera, ovčara i lovačkih pasa, poseduju snažne nagone koji se ne mogu u potpunosti "odviknuti" - oni se mogu samo kanalisati u prihvatljivom pravcu. Lovački pas će uvek pratiti mirisne tragove i biti u iskušenju da juri ptice ili male životinje. Terijer će kopati. Ovčar će čuvati i zaštićivati.

Dobra vest je da se ogromna većina problema u ponašanju može rešiti ili značajno ublažiti pravilnim pristupom. To zahteva vreme, strpljenje i spremnost vlasnika da uči zajedno sa svojim psom. Psi su neverovatno prilagodljiva bića koja žele da udovolje svom čoveku - samo im treba pokazati šta se od njih očekuje.

Kada potražiti profesionalnu pomoć

Postoje situacije kada saveti sa interneta nisu dovoljni. Ako vaš pas pokazuje ozbiljne znake agresije - reži na ukućane, škljoca zubima, napada druge pse bez upozorenja, ili je već ujeo čoveka - vreme je da se obratite profesionalnom dreseru ili kinologu. Dobar dreser neće "popraviti" vašeg psa za vas; on će vas naučiti kako da vi budete taj koji će uspostaviti i održati autoritet.

Školice za pse, grupni ili individualni časovi poslušnosti, odlična su investicija. Na njima pas ne uči samo osnovne komande - on uči da funkcioniše u društvu drugih pasa i ljudi, da se koncentriše uprkos ometanjima i da vama veruje kao vođi. Cene ovakvih kurseva variraju, ali korist koju ćete vi i vaš pas imati traje čitav život.

Za kraj, najvažnija poruka: Svaki pas, bez obzira na rasu, uzrast ili istoriju, može biti divan saputnik - pod uslovom da mu se posveti dovoljno pažnje, ljubavi i razumevanja. Štene koje danas cepa papuče i grize ruke, sutra može biti najverniji prijatelj. Potrebno je samo strpljenje, doslednost i spremnost na učenje. Ne postoje "loši" psi - postoje samo psi koji još nisu naučili šta se od njih očekuje. A na vama je da im to, korak po korak, i pokažete.